| |
|
O DRAMI:
EGON SAVIN: «Šuma»je svet u kome živimo. «Šuma» su naši odnosi koji su tiranski, uslovljeni gladu za novcem, ljubavlju, umetnošcu. To su tri gladi na kojima pociva kosmos ovog komada. «Šuma» je, naravno, metafora zverskih odnosa koji vladaju medu ljudima u savremenom civilizovanom svetu. Covek tiraniše i porobljava coveka, utoljava svoju pohlepu i požudu upotrebljavajuci za to svoje najbliže. Govorili su nam da postoji antagonizam klasa i on zaista postoji. U svetu profita ljudi eksploatišu jedni druge, ali i u intimnim odnosima – ljubavnim, porodicnim, prijateljskim relacijama postoji izrabljivanje Šuma je, u tom smislu, najpreglednija drama Ostrovskog, pisca koji je sa još nekolicinom sazidao velelepnu gradevinu, «rusku književnost XIX veka».
(Preuzeto iz programa za predstavu Šuma )
O REDITELJU:
EGON SAVIN
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ubrzo po završetku fakuteta postao je asistent profesora Dejana Mijaca. Sada je profesor režije na FDU i Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju. Režirao je u gotovo svim znacajnim pozorištima nekadašnje Jugoslavije, a njegove predstave su gostovale u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Becu, Njujorku ....
Dobitnik je niza priznanja za režiju dela domacih i inostranih pisaca, nekoliko Sterijinih nagrada, kao i Nagrade »Bojan Stupica«.
Radio je sa uspehom u svim kod nas prisutnim produkcionim modelima: od predstave Zbogom Judo koja je sredinom sedamdesetih okupila grupu mladih glumaca-zaverenika i formirala jedan od mogucih modela pozorišne off-scene, do predstava u institucijama nacionalnog znacaja – Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici.
|
|
|
Sa velikim uspehom postavljao je dela domacih i svetskih klasika: Šekspira, Dostojevskog, Rostana, Goncarova, Singera, Kiša, Aleksandra Popovica, Vaclava Havela, Ljubomira Simovica, Franca Ksavera Kreca, Dušana Kovacevica, Sema Šeparda, Edvarda Bonda ... u kojima pronalazi konkretne tragove koji otkrivaju suštinsku moc pozorišta u našem vremenu, vezuju i ta dela i njihove autore za konrektan prostor i konkretno vreme u kojem predstava nastaje, izbegavajuci dnevno-politicku dimenziju, banalnost i politicku vulgarizaciju.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao je predstave Muke po Živojinu Radoslava Pavrlovica, Na letovanju Makrima Gorkog i Mletackog trgovca Vilijama Šekpira.
Kritike
-O Šumi
Sve zraci jakom i jasnom životnošcu i istinitošcu. Prakticna veza sa percepcijom savremenog gledaoca nadjena je u jednostavnosti i odredjenosti karaktera i odnosa i situacija po modelu koji se koristi u oblikovanju materijala BAJKE. ...Jasno je da je gospodarica kuce Raisa Pavlovna Gurmišska – igra je zrelo i bogato Svetlana Bojkovic, osoba starija od mnogih ali je jasno da ona to ne shvata stereotipno nego se u pobuni protiv prolaznosti bori za mladog ljubavnika... Odnosno, baš se mnogo i ne bori, nego ga prosto placa parama... I to ga placa dobro i mnogo i do potpunog ludila rasipa te pare... Tu su i pravi GLUMCI, umetnici bez koristoljublja ali skloni potrebitosti i u icu i u picu... Tu dvojicu skoro beketovskih lakrdijaša i smehostresaca i kad su bolno tužni, bolno sami ili nesrecni – igraju – iskreno i tacno, i sa velikim obecanjem da ce se razigrati jer imaju i kako i gde, dva odlicna mlada, a iskusna glumca – Nikola Djuricko - velikog tragicara NESRECKOVICA i Boris Milovojevic ne manje velikog komicara SRECKOVICA. Ovom predstavom pozorište se u sebi opet ostvarilo samo onako kako može – od Tespisa do Beketa, igrom i samo potvrdujucom samorazumljivošcu koja se lako i brzo cita a aktivira sve što imate kao gledalac – i iskustvo, i znanje i osecanja. Sasvim na mestu. Cestitam!
Goran Cvetkovic, II Program Radio Beograda |
|
|
Svemu nasuprot
Premijerno izvodjenje predstave Šuma krajem prošle godine u JDP-u pokazalo je, pored ostalog, na koji nacin je moguce savremeno citanje komada klasicne vrednosti. Slicno nekim svojim ranijim rešenjima reditelj Egon Savin vešto ubrzava sam tok komada usmeravajuci svu pažnju na dva glavna junaka, Raisu Pavlovnu i Genadija Nereckovica... Raisa Grumišska, zapravo tvorac šume i odnosa koji vladaju u njoj, koja istovremeno i simbolicki predstavlja odlazece (spahijsko) doba: Kada ta uzorna i strašna gospoda (koju s merom tumaci Svetlana Bojkovic) od koje drhi cela gubernija poklekne pred mladošcu decaka koga je namenila svojoj siromašnoj rodaki i prigrabi ga sebi, postace ocigledno da je i golobradi mladic do te mere iskvaren da mu je svejedno s kim ce ga oženiti, babom ili devojkom ... Svemu nasuprot, ali još tragicniji, jeste lik Genadija Nesreckovica, propalog glumca koji do te mere žudi za scenom da ne razlikuje glumacku od životne prilike. Koji, kako to autenticno igra Nikola Đuricko, više voli da odigra velikodušnost nego što u nju veruje, cak i kada je rec o rodenoj sestri. Ovaj strašni svet strašno promašenih ljudi više nego uverljivo su još branili, pre svih Boris Milivojevic (Sreckovic), Miodrag Radovanovic, Vanja Ejdus, Dubravko Jovanovic, Radovan Vujovic i Vlasta Velisavljevic.
|
